Vidić otvorio dušu Bugarima: Berbatov je hteo da promeni bugarski, a ja srpski fudbal… Nisu nam dali da uspemo!

S vremena na vreme, Nemanja Vidić izađe iz medijske ilegale. I tada i te kako ima šta da kaže. Jedan od najboljih fudbalera Mančester junajteda u eri Sir Aleksa Fergusona, kao i član fantastične četvorke fudbalske reprezentacije SCG, koja je u kvalifikacijama za SP u Nemačkoj 2006. godine primila samo jedan gol, gostovao je na bugarskom Sportalu.

Vidić je prokomentarisao ko je od trenera imao uticaj na njega, razlike ili jednakosti srpskog i bugarskog fudbala, neuspelih pokušaja da se stvari promene...

„Nekoliko imena je ključno za moju karijeru – Zoran Antonijević, Slavoljub Muslin, Sir Aleks Ferguson… Čovek ima trenutke u kojima sumnja u sebe. Tada treba imati dobre mentore koji će mu pomoći. Bugarska je uvek bila dobra zemlja za nas i za naše trenere da pokažu svoje kvalitete. Igrao sam i sa mnogo bugarskih fudbalera sa kojima sam prijatelj. Dolazio sam mnogo puta ovde. Imamo mnogo toga zajedničkog i uvek je prijatno”, rekao je Vidić za Sportal.bg

KRSTAJIĆ KAO TRENER NE MOŽE DA DOSTIGNE NIVO KOJI JE IMAO KAO FUDBALER

Vidić je prokomentarisao rad Mladena Krstajića, sa kojim je igrao u reprezentaciji Srbije, a koji nije imao naročito uspešan period na čelu bugarske reprezentacije.

“Nisam razgovarao sa Krstajićem o reprezentaciji Bugarske i nisam ga video odavno. Imali smo fantastičan period u reprezentaciji Srbije zajedno. Mislim da u trenerskoj karijeri ne može da dostigne nivo koji je imao kao fudbaler. Budućnost je svakako pred njim.“

Potom je potvrdio da bugarski i srpski fudbal imaju probleme, koji su rešivi, ako postoji volja.

“Bugarski fudbal se nalazi u teškom periodu. Sećam se vašeg tima iz 1994. godine. Posle toga ste imali generaciju sa Berbatovim, Stilijanom Petrovim i Božinovim. Viđam češće Stilijana Petrova nego Božinova i Martina Petrova. Najbolje poznajem Stilijana. Oni su sjajni momci sa iskustvom i znanjem. Kod nas nije bilo toliko mnogo fudbalera u inostranstvu tokom tako dugog vremena. Mislim da oni mogu biti korisni za bugarski fudbal svojom kreativnošću. Znaju strane jezike i poznaju ljude. Imate dosta posla da obavite, i u Srbiji takođe imamo probleme za rešavanje. Nadam se da ćemo jednog dana ponovo imati jake reprezentacije. Mi smo takvi da samo obećavamo“.

Srpski defanzivac se rado seća saradnje sa Dimitrom Berbatovim. Obojica imaju želju da pomognu domaćem fudbalu.

„Poznajem Berbatova veoma dobro. Dosta smo razgovarali još tokom vremena u Junajtedu o tome šta želi da radi. Još tada je rekao da će se vratiti u Bugarsku, jer je voli i želi da pomogne fudbalu. On je znao da u Bugarskoj ima talenta, ali se ne proizvodi dovoljno igrača. Njemu je stalo do bugarskog fudbala, meni je stalo do srpskog. Lako je kritikovati sa strane. Nikada nisam voleo ljude koji samo kritikuju. Zato sam okupio ljude i rekao šta mislim. Kod Berbe je bilo potpuno isto. Pokušali smo, nismo uspeli. Taj period je prošao, u budućnosti ne znamo šta će se desiti. Nikada nije dobro da se čovek zakune da neće nešto više da radi. Uspeh u fudbalu ne zavisi samo od igre, već i od mnogo faktora van terena“.

Onda je sledila još jedna konstatacija za kraj.

„Fudbal se mnogo promenio u poslednjih 20 godina i moraju da se uvode nove metode. Nove generacije imaju potrebu za novim pristupom. Bugarska i Srbija ne prate tempo razvoja. Potrebno je stvarati trenere koji bolje razumeju nove generacije. Trenutno nema takvih defanzivaca kao nekada, poput Franka Barezija, Ilije Najdoskog i Fabija Kanavara. Danas se od defanzivaca traže drugačije stvari“, zaključio je Vidić.

(Espreso/Sportal/preneo G.B.)